Милан Миленковић
Студент 2. године историје
Филозофски факултет
Univerzitet u Beogradu
milanmilenkovic2@gmail.com
Оригинални научни рад
DOI: 10.5281/zenodo.4926114
примљено: 31.10.2020.
прихваћено: 07.02.2021.
Апстракт: Истраживачки рад о Бањалучком округу у периоду државног провизоријума, односно током првих година југословенске државе настао је највећим делом на основу грађе Архива Републике Српске. Радом се жели приказати како је текао процес укључивања овог округа у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, у коликој су мери након Прводецембарског акта и даље важили закони донети у време Аустроугарске монархије, као и како је текао развој политичког живота непосредно након уједињења. Истраживање обухвата политичке прилике у Бањалучком округу које су такође биле директна последица уједињења и наслеђених друштвених односа из времена Аустроугарске. Рад је временски ограничен на период од прикључења Бањалуке новој држави 1918. до Закона о административној подели Краљевине СХС на 33 области, чиме је територија Бањалучког округа припала Врбаској области.
Кључне речи: Бањалука, Краљевина СХС, Аустроугарска, Први светски рат, југословенско уједињење, Видовдански устав
Библиографија:
Архив Републике Српске, Фонд Окружна област Бањалука 1918–1922.
Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 28. јун 1921.
Републички завод за статистику Републике Србије, Дефинитивни резултати пописа становништва, 31. јануар 1921. https://publikacije.stat.gov.rs/G1921/Pdf/G19214001.pdf (приступљено 05.06.2020)
Glavni pregled političkoga razdielenja Bosne i Hercegovine. 1879.
„Дошли су!…”, Народна воља, бр. 9, 26. новембар 1918.
„Носиоци Радикалних листа”, Застава, бр. 18, 25. јануар 1923., 1921–1923.
Антић, Чедомир, и Ненад Кецмановић. Историја Републике Српске. Београд: Nedeljnik, 2016.
Васић, Драгиша. “Органи локалне управе у Босни и Херцеговини у доба Аустроугарске владавине 1878–1918”. Гласник удружења архивских радника Републике Српске 2 (2010): 245–255.
Микић, Ђорђе. Политичке странке и избори у Босанској крајини 1918–1941. Бањалука: Институт за историју, 1997.
Милошевић, Боривоје. Бањалука у борби за ослобођење и уједињење. Бањалука: Архив Републике Српске, 2018.
Милошевић, Боривоје. Босна и Херцеговина у вријеме настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918–1919. године. Вишеград: Андрићев институт, 2020.
Gulić, Milan. „Kecmanović Dušan”. U: Senatori Kraljevine Jugoslavije. Biografski leksikon. 145–147. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2016.
Ibrišagić, Ibro. „Radnički pokret Banje Luke 1919–1921”. U: Banja Luka u novijoj istoriji (1878–1945), Zbornik radova s naučnog skupa održanog u Banjoj Luci 18–20. novembra 1976. godine. 265–283. Sarajevo: Insitut za istoriju, 1978.
Kraljačić, Tomislav. „Organizacija Radikalne stranke u Banjoj Luci 1919–1925”. U: Banja Luka u novijoj istoriji (1878–1945), Zbornik radova s naučnog skupa održanog u Banjoj Luci 18–20. novembra 1976. godine. 240–250. Sarajevo: Insitut za istoriju, 1978.
Mikić, Đorđe. „Austrougarsko razdoblje”. U: Banjaluka. Urednik Galib Šljivo. 44–76. Banjaluka: Institut za istoriju, 1990.
Petranović, Branko. Istorija Jugoslavije 1918–1978. Beograd: Nolit, 1980.
Petranović, Branko. Istorija Jugoslavije 1918–1988: Kraljevina Jugoslavija. Beograd: Nolit 1988.
Radojević, Mira. “Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918–1941. godine”. Istorija 20. veka 1 (1994): 7–41.
Smlatić, Sulejman. „Prilog proučavanju banjolučke privrede 1918–1941” U: Banja Luka u novijoj istorij (1878–1945), Zbornik radova s naučnog skupa održanog u Banjoj Luci 18–20. novembra 1976. godine. 204–215. Sarajevo: Insitut za istoriju, 1978.
Vukmanović, Milan. „Između dva rata”. U: Banjaluka. Urednik Galib Šljivo. 77–108. Banjaluka: Institut za istoriju, 1990.
SR 
EN