Milan Milenković
Undergraduate student of History
Faculty of Philosophy
University of Belgrade
milanmilenkovic2@gmail.com
Original scientific paper
DOI: 10.5281/zenodo.4926114
примљено: 31.10.2020.
прихваћено: 07.02.2021.
Abstract: The study of the District of Banjaluka is trying to explain the situation in terms of political integration into a newly formed Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes. The goal is to show how much of the old Austro-Hungarian system was still present in the new state. Different state traditions and economic barriers were characteristic for the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, which had adverse effects in terms of integration and unity of the state, which were difficult to overcome. In many ways, Bosnia and Herzegovina had many remains of the old system, especially in law, bureaucracy and industry. The agrarian question was fundamental in this period in both politics and economy, also being a primary reason for conflict between peasants, who were primarily Christian and Muslim landlords. National or religious interests mainly shaped political parties. The most powerful party in the District of Banjaluka was the Radical Party, led by Nikola Pasic. Many people had big expectations from the Liberation in 1918, but they were mostly disappointed seeing how many laws and circumstances remained the same as they were during the Austro-Hungarian rule.
Keywords: Banjaluka, Kingdom SCS, Austro-Hungary, First World War, Yugoslav unification, Vidovdan Constitution
References:
Архив Републике Српске, Фонд Окружна област Бањалука 1918–1922.
Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 28. јун 1921.
Републички завод за статистику Републике Србије, Дефинитивни резултати пописа становништва, 31. јануар 1921. https://publikacije.stat.gov.rs/G1921/Pdf/G19214001.pdf (accessed 05.06.2020)
Glavni pregled političkoga razdielenja Bosne i Hercegovine. 1879.
„Дошли су!…”, Народна воља, бр. 9, 26. новембар 1918.
„Носиоци Радикалних листа”, Застава, бр. 18, 25. јануар 1923., 1921–1923.
Антић, Чедомир, и Ненад Кецмановић. Историја Републике Српске. Београд: Nedeljnik, 2016.
Васић, Драгиша. “Органи локалне управе у Босни и Херцеговини у доба Аустроугарске владавине 1878–1918”. Гласник удружења архивских радника Републике Српске 2 (2010): 245–255.
Микић, Ђорђе. Политичке странке и избори у Босанској крајини 1918–1941. Бањалука: Институт за историју, 1997.
Милошевић, Боривоје. Бањалука у борби за ослобођење и уједињење. Бањалука: Архив Републике Српске, 2018.
Милошевић, Боривоје. Босна и Херцеговина у вријеме настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918–1919. године. Вишеград: Андрићев институт, 2020.
Gulić, Milan. „Kecmanović Dušan”. U: Senatori Kraljevine Jugoslavije. Biografski leksikon. 145–147. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2016.
Ibrišagić, Ibro. „Radnički pokret Banje Luke 1919–1921”. U: Banja Luka u novijoj istoriji (1878–1945), Zbornik radova s naučnog skupa održanog u Banjoj Luci 18–20. novembra 1976. godine. 265–283. Sarajevo: Insitut za istoriju, 1978.
Kraljačić, Tomislav. „Organizacija Radikalne stranke u Banjoj Luci 1919–1925”. U: Banja Luka u novijoj istoriji (1878–1945), Zbornik radova s naučnog skupa održanog u Banjoj Luci 18–20. novembra 1976. godine. 240–250. Sarajevo: Insitut za istoriju, 1978.
Mikić, Đorđe. „Austrougarsko razdoblje”. U: Banjaluka. Urednik Galib Šljivo. 44–76. Banjaluka: Institut za istoriju, 1990.
Petranović, Branko. Istorija Jugoslavije 1918–1978. Beograd: Nolit, 1980.
Petranović, Branko. Istorija Jugoslavije 1918–1988: Kraljevina Jugoslavija. Beograd: Nolit 1988.
Radojević, Mira. “Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918–1941. godine”. Istorija 20. veka 1 (1994): 7–41.
Smlatić, Sulejman. „Prilog proučavanju banjolučke privrede 1918–1941” U: Banja Luka u novijoj istorij (1878–1945), Zbornik radova s naučnog skupa održanog u Banjoj Luci 18–20. novembra 1976. godine. 204–215. Sarajevo: Insitut za istoriju, 1978.
Vukmanović, Milan. „Između dva rata”. U: Banjaluka. Urednik Galib Šljivo. 77–108. Banjaluka: Institut za istoriju, 1990.