Dušan Miljković, MA
Faculty of Philosophy, Belgrade
dusanmiljkovic257@gmail.com
ORCID: https://orcid.org/0009-0008-3188-1062
Original scientific paper
DOI: 10.5281/zenodo.19236616
Received: 5. 12. 2025.
Accepted: 20. 2. 2026.
Abstract: The text analyzes the most important acts of labor legislation in the Kingdom of SCS/Yugoslavia, with the aim of showing to what extent the legal acts of that period succeeded in regulating and improving the position of workers. The author focuses on the development of legal provisions, their practical application, and the actual reach of state mechanisms for labor control and protection. Special emphasis is placed on the issue of workplace accidents, which were frequent during this period and often had severe consequences. Through an analysis of available historical sources — legal texts, statistics, inspection reports, and contemporary scholarly literature — the working conditions, the most common causes of injuries, and the reasons behind the high mortality rate among workers are presented. A significant part of the problem stemmed from insufficient implementation of regulations, weak oversight, technological underdevelopment, and the lack of employer interest in investing in safety. At the same time, state institutions demonstrated limited capacity to prevent accidents, due both to organizational shortcomings and to an insufficient number of inspectors and resources. Based on this, the text illuminates the broader socio-economic context in which labor legislation operated and shows that, although the formal regulations often represented a step forward, their actual effectiveness was not sufficient to significantly reduce the risks that workers faced on a daily basis.
Keywords: labour question, Kingdom of Yugoslavia, workers, labour legislation.
References:
Бецић, Иван. „Финансијска политика владе Милана Стојадиновића”. Историја 20. века 3 (2011): 125–142.
Vučo, Nikola. Agrarna kriza u Jugoslaviji 1930 ̶ 1934. Beograd: Prosveta, 1968.
Dimitrijević, Sergije. Privredni razvitak Jugoslavije od 1918–1941 godine: (predavanja štampana kao rukopis). Beograd: Visoka škola političkih nauka, 1961.
Dimitrijević, Sergije. Strani kapital u privredi bivše Jugoslavije. Beograd: Nolit, 1958.
Đurović, Smiljana. Državna intervencija u industriji Jugoslavije 1918–1941. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1986.
Ђуровић, Смиљана. Са Теслом у нови век: нова синтеза историје: изабрани чланци из економске историје Србије и Југославије 1918 ̶1941. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997.
Ђуровић, Смиљана. „Милан Стојадиновић и велика економска криза 1929. године”. У: Милан Стојадиновић: Политика у време глобалних ломова, приредио Миша Ђурковић, 142–159. Београд: Службени гласник, 2012.
Јовановић, Надежда. Синдикални покрет у Србији: 1929 ̶ 1934. Београд: Запис, 1979.
Јовановић, Надежда. Синдикални покрет у Србији: 1935 ̶ 1941. Београд: Рад, 1984.
Kukoleča, Stevan. Industrija Jugoslavije 1918 ̶ 1938. Beograd: Beogradska štampa, 1941.
Миленковић, Милица, Миленковић, Тома. Запошљавање у Србији I, Београд: Републички завод за тржиште рада, 2002.
Mirković, Mijo. Ekonomska struktura Jugoslavije 1918 ̶1941. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske, 1950.
Palmer Thompson, Edward. The Making of the English Working Class. New York: Vintage books, 1963.
Петровић, Љубомир. „Социјална политика у Краљевини Југославији: биланс једног неуспеха”. Историја 20. века 2 (2011): 119–132.
Rafailović, Jelena. „Economic structure of the population in the Kingdom of SCS”. Токови историје 3 (2019): 79–104.
Симић, Бојан. Пропаганда Милана Стојадиновића. Београд: Институт за новију историју Србије, 2007.
Hobsbaum, Eric. Industry and empire: from 1750 to the present day. Harmondsworth: Penguin, 1969.
Чалић, Мари-Жанин. Социјална историја Србије 1815–1941: успорени напредак индустријализацији. Београд: Клио, 2004.
Čulinović, Ferdo. Jugoslavija između dva rata II. Zagreb: Historijski institut Jugoslavenske akademije u Zagrebu, 1961.
EN 
SR