Nikola Minović, MA
Independent researcher
Čačak, Serbia
mnikola2702@gmail.com
Original research paper
DOI: 10.5281/zenodo.6401182
received: 30.11.2021.
accepted: 21.02.2022.
Abstract: The Serbs were familiar with beekeeping even in their ancestral homeland. When they came to the Balkan Peninsula, they found landscapes suitable for this industry, so they continued doing it. Beekeeping was very important in the Middle Ages because it supplied products of vital importance for human life – honey, used both as a sweetener and an ingredient for a drink known as mead. Another essential product was wax. Way-made candles were vital for Christian cults. Wax was also used in seals, wax tablets, and medicine. Due to the apparent significance of bee products, rulers and nobles in the Middle Ages’ Serbian lands donated beehives and accompanying revenues to their churches and monasteries. Additionally, beekeepers were also attached to churches and monasteries, i.e. people who were, thanks to their knowledge, able to take care of bees in an acceptable way. Churches and monasteries also had the right to collect a dozen bee products, i.e. the tax in kind from all dependent inhabitants who raised bees.
Keywords: the Middle Ages, dependent population, beekeeping, beekeepers, bees, wax, honey, mead, metochs, monastic charters.
Reference:
Вујошевић, Жарко. ,,Повеља господина Константина Драгаша Хиландару о поклонима војводе Дмитра (Хил. 63)“. Стари српски архив 9 (2010): 111–133.
Geoponika: Farm Work. A modern translation of the Roman and Byzantine farming handbook. Translated by Andrew Dalby. United Kingdom: Prospect Books, 2011.
Драгичевић, Павле. ,,Повеља ,,царице” Јевдокије и њеног сина Константина о даривању Хиландару њихове баштинске цркве у Архиљевици“. Стари српски архив 10 (2011): 87–102.
Марјановић-Душанић, Смиља. ,,Повеља краља Стефана Душана о поклањању цркве Светог Николе у Врању манастиру Хиландару“. Стари српски архив 4 (2005): 69–85.
Марјановић-Душанић, Смиља. ,,Хрисовуља краља Душана о даривању манастира Светог Николе Мрачког у Орехову манастиру Хиландару“. Стари српски архив 2 (2003): 55–68.
Михаљчић, Раде. Закони у старим српским исправама, правни прописи, преводи, уводни текстови и објашњења. Београд: САНУ, 2006.
Михаљчић, Раде ,,Хрисовуља цара Уроша мелничком митрополиту Кирилу“. Стари српски архив 2 (2003): 85–97.
Мишић, Синиша. ,,Хрисовуља краља Стефана Душана Хиландару којом прилаже властелина Рудла“. Стари српски архив 9 (2010): 75–86.
Мишић, Синиша. ,,Хрисовуља цара Стефана Душана о поклањању цркве Светог Николе у Псачи манастиру Хиландару“. Стари српски архив 4 (2005): 135–149.
Мишић, Синиша, Татјана Суботин-Голубовић. Светоарханђеловска хрисовуља. Београд: Историјски институт, 2003.
Мошин, Владимир, Сима Ћирковић, Душан Синдик. Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника. Књига 1, 1186–1321. Београд: Историјски институт, 2011.
Новаковић, Стојан. Законски споменици српских држава средњег века. Београд: Српска краљевска академија, 1912.
Oblast Brankovića: opširni katastarski popis iz 1455. godine. Priredili Hamid Hadžibegović, Adem Handžić. Ešref Kovačević (Sarajevo: Orijentalni institut, 1972.
Соловјев, Александар Одабрани споменици српског права (од XII до краја XV века). Београд: Издавачка књижарница Геце Кона, 1926.
Соловјев, Александар, Владимир Мошин. Грчке повеље српских владара. Београд: Српска краљевска академија, 1936.
Стојановић, Љубомир. Старе српске повеље и писма I/1. Београд – Сремски Карловци: Српска краљевска академија, 1929.
Фостиков, Александра. ,,Збирна повеља краљева Милутина и Стефана Душана Хиландару“. Стари српски архив 13 (2014): 79–142.
Бабингер, Франц. Мехмед Освајач и његово доба. Нови Сад: Матица српска, 1968.
Благојевић, Милош. ,,О једнаким обавезама становништва у хрисовуљама манастира Св. Георгија код Скопља“. Зборник радова Византолошког института 46 (2009): 149–165.
Благојевић, Милош. Србија у доба Немањића. Београд: Вајат, 1989.
Благојевић, Милош. Српска државност у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга, 2011.
Ватен, Никола. ,,Успон Османлија (1451–1512)“. У: Историја Османског царства. Приредио Робер Мантран. 93–123. Београд: Clio, 2002.
Вернадски, Георгије. Кијевска Русија. Превео Урош Миливојевић. Београд: Утопија, 2013.
Веселиновић, Андрија. Држава српских деспота. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2006.
Enright, Michael J. Lady with a mead cup: ritual, prophecy, and lordship in the European warband from La Tene to the Viking Age. Blackrock, Co. Dublin: Portland, OR: Four Courts Press, 1996.
Inaldžik, Halil. Osmansko carstvo: klasično doba 1300–1600. Beograd: Utopija, 2003.
Јанковић, Марија. Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку.(Београд: Историјски институт, 1985.
Калић, Јованка. Срби у позном средњем веку. Београд: Завод за уџбенике, 2012.
Катић, Реља В. Српска средњовековна медицина. Горњи Милановац: Дечје новине, 1990.
Катић, Реља В. Сточарство средњовековне Србије. Београд: САНУ, 1978.
Катић, Татјана. Војнучки дефтер из 1455. године за санџаке Крушевац, Вучитрн, Призрен и вилајете Звечан, Јелеч, Рас, Сенице и Ходидед. Београд: Историјски институт, 2020.
Ковачевић-Којић, Десанка. ,,О извозу воска из средњовјековне Србије и Босне преко Дубровника“. Историјски часопис 18 (1971): 143–152.
Лексикон српског средњег века. Приредили Сима Ћирковић, Раде Михаљчић. Београд: Knowledge, 1999.
Миновић, Никола. ,,Војска“ као работа зависног становништва“. Зборник радова Народног музеја у Чачку 46 (2016): 27–36.
Миновић, Никола. ,,Земљорадничке работе зависног становништва у српским земљама средњег века (1. део)“. Зборник радова Народног музеја 49 (2019): 25–40.
Миновић, Никола. ,,Земљорадничке работе зависног становништва у српским земљама средњег века (2. део)“. Зборник радова Народног музеја 50 (2020): 51–70.
Миновић, Никола. ,,Риболов и лов као работе зависног становништва (према манастирским повељама)“. Зборник радова Народног музеја 48 (2018): 7–21.
Миновић, Никола, ,,Тврди град“: Градозиданије и градобљуденије као работе зависног становништва“. Зборник радова Народног музеја 47 (2017): 7–21.
Мишић, Синиша. Српско село у средњем веку. Београд: Evoluta, 2019.
Мишић, Синиша. Хумска земља у средњем веку. Београд: DBR International Publishing, 1996.
Mrgić, Jelena. Zemlja i ljudi: iz istorije životne sredine zapadnog Balkana. Beograd: EQUILIBRIUM, 2013.
Мргић-Радојичић, Јелена. ,,Средњовековни човек и природа“. У: Приватни живот у српским земљама средњег века. Приредиле Смиља Марјановић-Душанић, Даница Поповић. 163–182. Београд: Clio, 2004.
Николић, Милица. ,,Властелинство Свете Богородице на Љевиши“. Историјски часопис 23 (1976): 39–50.
Popović, Marko, Smilja Marjanović-Dušanić, Danica Popović. Daily Life in Medieval Serbia. Beograd: Clio; Institute for Balkan Studies; SASA, 2016.
Спремић, Момчило. ,,Јело и пиће“. У: Приватни живот у српским земљама средњег века. Приредиле Смиља Марјановић-Душанић, Даница Поповић. 113–138. Београд: Clio, 2004.
Станковић, Влада. Краљ Милутин (1282–1321). Београд: Фреска, 2012.
Тошић, Ђуро. ,,Сточарство у средњовјековној требињској области“. Историјски гласник 1–2 (1995): 37–50.
Тошић, Ђуро. Требињска област у средњем вијеку. Београд: Историјски институт САНУ, 1998.
Ферјанчић, Божидар, Сима Ћирковић. Стефан Душан, краљ и цар (1331–1355). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2005.
Haywood, John. Viking. The Norse Warrior’s (Unofficial) Manual. London: Thames & Hudson Ltd, 2013.