Никола Стојановић
Филозофски факултет
Универзитет у Нишу
stojanovicnikola617@gmail.com
Научни рад
DOI: 10.5281/zenodo.6401565
примљено: 17.01.2022.
prihvaćeno: 21.03.2022.
Апстракт: Текст нуди прегледан опис живота и дела молдавског принца Димитрија Кантемира (1673–1723), на основу српске, енглеске и румунске грађе, уз помен његове делатности у рускoj и турској литераутри. Димитрије Кантемир био је изузетна личност, филозоф, писац, музичар, полиглота, политичар и академик, због чега је у историографији остао упамћен више као књижевник, него као државник или војсковођа. Текст нуди биографију принца од његовог рођења 1673. године, до одласка у Цариград и његовог школовања на источњачки начин. Учешће Димитрија Кантемира у Прутској кампањи 1711. године описано је у поглављу чија је главна намера да приближи и објасни геополитичке догађаје на простору Бесарабије, од Полтавске до Прутске битке. Описује се његово изгнанство у Русију, као и период његовог најплоднијег стваралаштва. Овај рад нуди кратке описе већине Кантемирових филозофских, историјских и музичких дела, као и његов приватни живот.
Кључне речи: Димитрије Кантемир, Петар Велики, Сава Владиславић Рагузински, Карло XII, Прутска кампања, рано просветитељство.
Библиографија:
Andrei, Robert, Dădîrlat Ina Silvia. „Influenţe baroce în opera lui Dimitrie Cantemir. https://qdoc.tips/dimitrie-cantemir-pdf-free.html (приступљено 22. марта 2022).
Arhip, Odette. Dimitrie Cantemir and the Beginning of European Musicology. Iasi: University, “Al. I. Cuza” University, Research Department, 2012.
Baltasiu, Radu, Bulumac Ovidiana и Mavrichi Ionut. „Dimitrie Cantemir – O perspectiva sociologica“. Последња измена децембар 2013. https://www.proquest.com/docview/1508765400.
Berindei, Dan. „Cantemir: omul şi domnul“. Sesiunea ştiinţifică „Dimitrie Cantemir” – „Academica” 11-12 (2014): 10-12.
Bogdan-Vasile, Ulea. Dimitrie Cantemir – Pionier și promotor alculturii românești și islamice în contexte European. București: Cuprins, 2009.
C. Kafadar, H. Karateke и C. Fleischer. „Historians of the Ottoman empire: Dimitrie Cantemir“. https://archive.org/details/dimitrie-cantemir-divanul-editie-critica-ocr-1969_202005/D_Cantemir_0/ (приступљено 22. марта 2022).
Cacavelas, Jeremias. The siege of Vienna by the Turks in 1683. ed. F. H. Marshall. Cambridge: University press, 1925.
Cantemir, Dimitrie. Din chronicul Romano-Moldo-Vlachior. Bucureşti: Librăriei Socecu & Comp. 1896.
Cantemir, Dimitrie. Istoria imperiului otomanu. Bucuresci: Editiunae societatei academice Romane 2, 1878.
Cantemir, Dimitrie. Viaţa lui Constantin Cantemir. Craiova: Editura „Scrisul Românesc“, 1942.
Cernovodeanu, Paul. „I’Arbre Généalogique de la Famillie Cantemir“. Mona & Florian Budu–Ghayka 2007. http://www.ghika.net/ (приступљено 22. марта 2022).
Ciulei, Tomiță. „Profile of an East–European Thinker – Dimitrie Cantemir`s Humanism“. Procedia – Social and Behavioral Sciences 149, (2014): 189-194.
De Voltaire, François-Marie Arouet. The History of the Russian Empire under Peter the Great. Edinburgh: Martin & Wotherspoon, 1769.
Duțu, Alexandru, Paul Cernovodeanu. Dimitrie Cantemir – Historian of south east european and oriental civilizations. Bucharest: Association Internationale D’Etudes Du Sud-Est Europeen, 1973.
Feodorov, Ioana. „Pre-print entry on Dimitrie Cantemir“. Encyclopedia of Islam 3. Edited by Kate Fleet, Gudrun Krämer, Denis Matringe, John Nawas, Everett Rowson, (2012): 47-56.
Ionel-Valentin. „Dimitrie Cantemir – strălucit mesager al cărturarilor români în Europa“. Sesiunea ştiinţifică „Dimitrie Cantemir” – „Academica” 11-12 (2014): 5-7.
Irina-Alexandra, Dinu. Dimitrie Cantemir. Необјављени дипломски рад. Constanța: Universitatea „Ovidius”, 2013.
Liu, Nicolae. „Dimitrie Cantemir, prince philosophe de Moldavie. Échos européens“, Dix-Huitième Siècle 15 (1983): 421-439.
Mandache, Bogdan. „Icoana de nezugrăvit a științei sfinte“. https://www.esoterica.ro/2017/04/icoana-de-nezugravit-a-stiintei-sfinte/(приступљено 22. марта 2022).
Maxim, Mihai. „Kantemiroğlu Dimitrie“. TDV İslâm Ansiklopedisi’nin. 320-322. Istanbul 2001 https://islamansiklopedisi.org.tr/kantemiroglu-dimitrie-cantemir (приступљено 22. марта 2022).
Mesi, Robert K. Petar Veliki – njegov život i svet – Tom II. Beograd: Laguna, 2016.
Neculce, Ion. Letopisețul Țărâi Moldovei. București: Editura „Litera Internațional“, 2001.
Nisbet, R. Bain. Charles XII and the collapse of the Swedish empire 1682–1719. New York: G.P. Putnam’s sons, 1895.
Onețiu Anda-Nicoleta, „The role of Dimitrie Cantemir in the Romanian people’s culture“. Knowledge Horizons – Economics 6/2 (2014): 209-211.
Özdemir, Mustafa. „Dimitri Kantemir; Osmanli Devleti’nde Yetișen bir Oryantalist“. Akra kültür Sanat ve Edebiyat Dergisi 4 (2016): 65-76.
P. V. Gusterin. First Russian orientalist – Dmitry Cantemir. Moscow: Russian academy of sciences, Institute of oriental studies, 2008.
Pohoaţă, Gabriela. „The relationship between philosophy and science in the work of Dimitrie Cantemir and G.W. Leibniz“, Cogito, Multidisciplinary research journal 6/3 (2014): 7-15.
Pop, De Ioan–Aurel. „Dimitrie Cantemir și Transilvania“. „Academica” – Revistă editată de Academia Română 11-12 (2014): 28-33.
Răileanu, Constantin. „Tradition and Innovation in the Musical Compositions of Dimitrie Cantemir“. Dimitrie Cantemir – Bridge of knowledge between the Orient and the Occident – Studies and Articles (2016): 1-33.
Sarikavak, Kazim. „Yanyali Esad Efendi“. TDV İslâm Ansiklopedisi’nin Vol. 43. 322-323. https://islamansiklopedisi.org.tr/yanyali–esad–efendi (приступљено 22. марта 2022).
Săvoiu, Gheorghe и Constantin Manea. „Dimitrie Cantemir – The First Shaper of Romanian Statistical Thinking“. Revista Română de Statistică 4 (2014): 12-21.
Stevens, B. Carol. Russia’s wars of emergence 1460–1730. New York: Routledge, Taylor & Francis 2013.
Surdu, Alexandru. „Aspecte logico-pedagogice ale operei lui Dimitrie Cantemir“. Revistă editată de Academia Română 11-12, (2014): 7-10.
Velicu, Raluca и Florin Georgescu, „The portrait of Dimitrie Cantemir“. http://www.capodopere2019.ro/the-portrait-of-dimitrie-cantemir.html (приступљено 22. марта 2022).
Дучић, Јован. Један Србин дипломата на двору Петра Великог и Катарине I – Гроф Сава Владиславић. Сарејево: Сабрана дјела – књига пета, Издавачко предузеће „Свјетлост“, 1969.
Миљуков, Павле, Шарл Сењобос и Луј Езенман. Историја Русије. Београд: Талија издаваштво, 2021.
Орфелин, Захарије. Петар Велики – Том I-II. Београд: Издавачко предузеће „Просвета“, 1970.
Самарџић, Радован, Јован Милићевић, Рајко Веселиновић, Славко Гавриловић, Александар Горишковић, и Новица Ракочевић. Историја српског народа IV-1. Друго издање. Београд: Српска књижевна задруга, 1994.
SR 
EN