МА Милош Бојчић
Филозофски факултет
Univerzitet u Beogradu
milosbojcic94@gmail.com
Научни рад
DOI: 10.5281/zenodo.15103153
примљено: 22. 12. 2024.
прихваћено: 13. 2. 2025
Током владавине Стефана Душана односи између српске средњовековне државе и Млетачке републике достигли су свој врхунац. У време владавине његових предака, Млечани су се махом јављали или као трговци или као посредници у односима између Србије и Дубровника. Међутим, за владавине Стефана Душана ови односи се мењају и он почиње на Венецијанце да гледа као на потенцијалне савезнике. На овакав став српског владара највише утиче нада да ће му Млечани пружити помоћ у освајању Цариграда. С друге стране, главни интерес Венеције остаје исти као и у претходном периоду: економски развитак и тежња да се трговина несметано одвија. У том смислу, Млетачка република је настојала да допринесе одржавању и успостављању мира на Балканском полуострву посредујући између Србије и Византијског царства, односно Босне. Српски владар се са своје стране трудио да Млечанима изађе у сусрет и помогне њиховим трговцима да намире дугове које су потраживали, односно штете које су претрпели. Ови напори су за последицу имали закључивање уговора између которске комуне и републике Светог Марка. Међутим, услед политичких околности, Душан им није могао изаћи у сусрет по питању својих односа са Византијом и Босном. Тражећи други начин да јој се приближи, понудио је војну помоћ против Угарске, али Венеција је то одбила. Затим јој је понудио посредовање у њеним односима са мађарском краљевином, што је највероватније прихваћено, те можемо претпоставити да је српски владар допринео успостављању мира између две државе. Упркос томе, савез са Венецијом и освајање Цариграда за Стефана Душана је остао само неостварени сан. На крају, његова прерана смрт, заједно са уклањањем Млетачке републике са балканске политичке сцене, спречила је даљи развитак односа двеју држава у овом периоду.
Кључне речи: Србија, Млетачка Република, Византија, Босна, Дубровник, Котор, Стефан Душан, средњовековна дипломатија, посланства, посредовање
Библиографија:
Византијски извори за историју народа Југославије VI, ур. Фрањо Баришић и Божидар Ферјанчић. Београд: Византолошки институт САНУ, 1986.
Јечменица, Дејан. “Друга стонска повеља краља Стефана Душана”, Стари српки архив 9 (2010): 51–61.
Јечменица, Дејан. “Повеља краља Стефана Душана Дубровчанима о трговини”, Стари српски архив 10 (2011): 17–28.
Јечменица, Дејан. “Прва стонска повеља краља Стефана Душана”, Стари српски архив 9 (2010): 25–50.
Јечменица, Дејан. “Хрисовуља цара Стефана Душана Дубровчанима са два пратећа акта”, Стари српски архив 11 (2012): 33–58.
Ljubić, Sime. Listine o odnošajih izmedju južnoga Slavenstva i Mletačke republike, knjiga I. Zagreb: JAZU, 1868.
Ljubić, Sime. Listine o odnošajih izmedju južnoga Slavenstva i Mletačke republike, knjiga II. Zagreb: JAZU, 1870.
Ljubić, Sime. Listine o odnošajih izmedju južnoga Slavenstva i Mletačke republike, knjiga III. Zagreb: JAZU, 1872.
Митровић, Катарина. “Писмо краља Стефана Уроша III млетачком дужду Франческу Дандолу”, Стари српски архив 15 (2016), 9–17.
Митровић, Катарина; Кисић Божић, Милица. “Писмо краља Стефана Душана млетачком дужду Андреи Дандолу”, Стари српски архив 18 (2019): 9–26.
Митровић, Катарина; Кисић Божић, Милица. “Писмо краља Стефана Душана млетачком дужду Франческу Дандолу”, Стари српски архив 16 (2017): 9–19.
Митровић, Катарина; Кисић Божић, Милица. “Писмо краља Стефана Душана млетачком дужду Франческу Дандолу”, Стари српски архив 17 (2018): 9–22.
Орбин, Мавро. Краљевство Словена. Зрењанин: Sezam Book d.o.o., 2006.
Chronica Ragusina Junii Restii (ab origine urbis usque ad annum 1451) item Joannis Gundulae (1451–84), ed. Sp. Nodilo, Zagrabiae 1893.
Алексић, Марко. “Реформа српске војске у време Стефана Душана”, Војноисторијски гласник 2 (2015): 9–32.
Ančić, Mladen. “Rat kao organizirani društveni pothvat: Zadarski mir kao rezultat rata za Zadar”. U Zadarski mir: Prekretnica anžuvinskog doba, uredili Mladen Ančić, Antun Nekić, 39–136. Zadar: Sveučilište u Zadru, 2022.
Бубало, Ђорђе. Српска земља и поморска у доба владавине Немањића. Књ. 1, Од Сабора у Расу до Сабора у Дежеву. Београд: Филип Вишњић, 2016.
Gruber, Dane. “Borba Ludovika I s Mlečanima za Dalmaciju (1348–1358)”, Rad JAZU 152 (1903): 32–161.
Динић, Михаило. “Душанова царска титула у очима савременика”, у Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана I, ур. Никола Радојчић, 87–118. Београд: САН, 1951.
Динић, Михаило. “Comes Constantinus”, Зборник радова Византолошког института 7 (1961): 1–11.
Иванишевић, Вујадин. Новчарство средњовековне Србије. Београд: Стубови културе, 2001.
Историја српског народа, књ I: Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), ур. Сима Ћирковић, Београд: Српска књижевна задруга, 1981.
Историја Црне Горе, књ II: Од краја XII до краја XV вијека, том I: Црна Гора у доба Немањића, Титоград: Редакција за историју Црне Горе, 1970.
Jàszay, Magda. Venezia e Ungheria. La storia travagliata di una vicinanza. Traduzione di Annamaria Venturini. Udine: Edizioni del Labirinto, 2004.
Јечменица, Дејан. “Стефан Душан и Дубровник”. докторска дисертација, Универзитет у Београду, 2012.
Јиречек, Константин. Историја Срба. Политичка историја до 1537. године, књига I. Превео Јован Радонић. Београд: Слово љубве, 1978.
Klaić, Nada. Povijest Hrvata u razvijenom srednjem vijeku. Zagreb: Školska knjiga, 1976.
Klaić, Vjekoslav. Povijest Hrvata od najstarijih vremena do svršetka XIX stoljeća, knjiga druga, treće doba: Vladanje kraljeva iz raznih porodica (1301–1526). Zagreb: Nakladni zavod MH, 1988.
Коматина, Ивана. “Ана Дандоло – прва српска краљица?”, Зборник Матице српске за историју 89 (2014): 7–22.
Крекић, Бариша. Дубровник и Левант (1280–1460). Београд: Научно дело, 1956.
Крекић, Бариша. “Млеци и унутрашњост Балкана у четрнаестом веку”, Зборник радова Византолошког института 21 (1982): 143–158.
Крекић, Бариша. “Зашто је вођен и када је завршен рат Дубровника и Србије 1301–1302?”, Зборник радова Византолошког института 17 (1976): 417–423.
Vittorio Lazzarini. “I titoli dei dogi di Venezia”, Nuovo Archivio Veneto, nuova serie – anno 2 V/II (1903): 271–311.
Маловић-Ђукић, Марица. “Котор у XIII и XIV веку”. докторска дисертација, Универзитет у Београду, 1987.
Марјановић-Душанић, Смиља. Владарска идеологија Немањића. Београд: CLIO, 1997.
Мишић, Синиша. “Стон и Пељешац од 1326. до 1333. године”, Историјски часопис 42–43 (1995–1996): 25–32.
Nicol, Donald M. Byzantium and Venice, A Study in Diplomatic and Cultural relations. Cambridge: Cambridge University Press, 1988.
Norwich, John Julius. A History of Venice. London: Penguin UK, 2003.
Острогорски, Георгије. Историја Византије. Београд: Српска књижевна задруга, 1959.
Порчић, Небојша. “Дипломатија државе Немањића”. магистарски рад, Универзитет у Београду, 2007.
Порчић, Небојша. Документи српских средњовековних владара у дубровачким збиркама: доба Немањића. Београд: Балканолошки институт САНУ, 2017.
Порчић, Небојша; Исаиловић, Невен. Документи владара средњовековне Србије и Босне у венецијанским збиркама. Београд: Архив Србије, 2019.
Porčić, Nebojša. “Information on Travel of Nemanjić Embassies: Content and Context”, Balcanica 47 (2016): 97–118.
Порчић, Небојша; Исаиловић, Невен. “Папе, краљеви, моћници, комуне. Западна политика”. У Свети краљ Милутин. Владар на раскршћима светова, уредили Срђан Пириватрић, Смиља Марјановић-Душанић, Даница Поповић, 147–185. Београд: Задужбина Светог манастира Хиландара, 2022.
Porčić, Nebojša. “Peace Negotiations Between Serbia and Dubrovnik in 1301–1302: A Case Study in Medieval Diplomacy”, Иницијал. Часопис за средњовековне студије 1 (2013): 115–135.
Porčić, Nebojša. “The Right of Shipwreck in Medieval Serbia”, Анали Правног факултета у Београду 70/1 (2022): 1–30.
Radić, Radivoj. “Venezia, Bisanzio e la Serbia attorno ala metà del XIV secolo”, Глас CDIV Српске академије наука и уметности, Одељење историјских наука, књ. 13 (2006): 95–105.
Радић, Радивој. “Србија у делу венецијанског историчара Ђан Ђакома Каролда”, Новопазарски зборник 27 (2003): 125–131.
Спремић, Момчило. Србија и Венеција (VI–XVI век). Београд: Службени гласник, 2014.
Ћирковић, Сима. Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга, 1964.
Ћирковић, Сима. “О једној српско-угарској алијанси”, Зборник радова Византолошког института 44 (2007): 411–421.
Ћук, Ружа. Србија и Венеција у XIII и XIV веку. Београд: Просвета, 1986.
Uzelac, Aleksandar. “Palman of Letinberch and his Teutonic Company”, Историјски часопис 72 (2023): 145–171.
Узелац, Александар. “Србија и мамелучки Египат током XIII и XIV века”, Београдски историјски гласник IV (2013): 23–37.
Ферјанчић, Божидар. Тесалија у XIII и XIV веку. Београд: Византолошки институт САНУ, 1974.
Ферјанчић, Божидар; Ћирковић, Сима. Стефан Душан, краљ и цар 1331–1355. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2005.
Фостиков, Александра; Исаиловић, Невен. “Уговор о веридби Владислава II Немањића и Констанце Морозини”, Мешовита грађа, књ. XXXIX (2018): 7–46.
Hrabak, Bogumil. “Venecija i bosanska država”, Истраживања 12 (1989): 407–505.
Šunjić, Marko. Bosna i Venecija (odnosi u XIV i XV st.). Sarajevo: HKD Napredak, 1996.
SR 
EN