Status of the Orthodox Church in Serbia according to the April Constitution (1901)

Nikola Ilić
Independent researcher
Kruševac, Republic of Serbia
nickilytch@protonmail.com
Overview paper
DOI: 10.5281/zenodo.7788059

FULL TEXT IN PDF

Received: 2. 7. 2022.
Accepted: 22. 9. 2022.

Abstract: The so-called April Constitution was the Constitution of the Kingdom of Serbia adopted in 1901, and abolished in 1903. This Constitution gave greater power to King Alexander Obrenović (1889–1903), and established a two-house parliamentary system. Considering that the Orthodox Church (to be precise, the Metropolitanate of Belgrade) was the official religion of the Kingdom of Serbia, every Constitution had to define the relationship between the Church and the State. Significant Church-related innovation of the April Constitution is that it sets the Archbishop of Belgrade and the Bishop of Niš as permanent members of the Senate, which was the upper house of the Serbian Parliament. Other articles that deal with the Church are mostly inherited from the so-called Radicals’ Constitution of 1888.

Keywords: Constitution, Law, History, Kingdom of Serbia, Obrenović Dynasty, Serbian Orthodox Church, Metropolitanate of Belgrade

References:

Српски устави, књ. 1: Устави Кнежевине и Краљевине Србије са уставним актима од Првог српског устанка. Пририли Владан Петров, Дарко Симовић, Мијодраг Радојевић. Београд: Службени гласник, 2021.

Устав Књажества Србије проглашен на Петров-дан на Великој народној скупштини држаној у Крагујевцу о Духовима 1869. године. Београд: Државна штампарија, 1869.

Устав Краљевине Србије. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије, 1901.

Устав Краљевине Србије проглашен 22. децембра 1888. год. на Великој народној скупштини, држаној у Београду месеца децембра 1888. године. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије, 1888.

Вељковић, Владимир. Начело поделе власти у октроисаним уставима Краљевине Србије из 1901. и Краљевине Југославије из 1931. године. Мастер рад. Универзитет у Нишу, Правни факултет, 2017.

Војводић, Михаило. “Како је Српска Црква добила независност 1879. године”. Историјски часопис, књ. L (2003): 87–98.

Јовановић, Павле Б. “Уставноправни развитак Србије у светлости европског и регионалног искуства”. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XL (1/2006): 221–248.

Јовановић, Слободан. Влада Александра Обреновића: Књига друга (1897-1903). Београд: Издавачка књижарница Геце Кона, 1931.

Кркљуш, Љубомирка. Правна историја српског народа. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду, Службени гласник, 2007.

Марковић, Ратко. “Понос српске уставности: 125 година од доношења Устава Краљевине Србије од 1888.” Анали Правног факултета у Београду LXI (2/2013): 315–319.

Павловић, Ђорђе. “Устав Краљевине Србије из 1901. године”. Зборник Матице српске за друштвене науке, бр. 144 (2013): 509–522.

Перић, Димшо. Црквено право. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду – Центар за публикације, Досије, 1997.

Пешић, Мирослав. “Напредна странка у Краљевини Србији од 1887. до 1896. године”. Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр. 7, год. LIX (2020): 55–72.

Поповић, Миливоје. Порекло и постанак Устава од 1888 године. Докторска дисертација. Универзитет у Београду, Правни факултет, 1939.

Радовић, Данијел. “Намесници и Устав из 1869. године”. У: 150 година од доношења Устава Србије из 1869. године. Приредили Нина Кршљанин, Урош Станковић. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду, 2021.

Слијепчевић, Ђоко. Историја Српске православне цркве, књ. 2: Од почетка XIX века до краја Другог светског рата. Београд: Catena mundi, 2018.

Ћирић, Владимир. “Однос Српске православне цркве и власти у модерној Србији (1831-2010)”. Kom, vol. I (1/2012): 129–153.

Ћоровић, Владимир. Историја Срба. Београд: Makibook, 2010.

Устави Кнежевине и Краљевине Србије 1835-1903, прир. Миодраг Јовичић. Београд: Научна књига, 1988.