Kristina Đorić
MA in Law
Belgrade, Serbia
kristinadjoric95@gmail.com
Research paper
DOI: 10.5281/zenodo.6402339
received: 29.11.2021.
accepted: 15.03.2022.
Abstract: There is a lot of talk and writing today about the process of environmental impact assessment (EIA). An essential procedure to protect the environment when planning or to execute projects, changing technology, performing reconstruction, expanding capacity, stopping work, and removing a specific project in industry, mining, energy, transport, or the economy in general. Our legislation had known about this institute since 2004 when the Law on EIA was adopted. The Republic of Serbia was obliged to define by law, given the aspiration to join the European Union and harmonize domestic legislation with their legislation. The EIA is conducted in three stages, where the completion of each stage is a prerequisite for entering the next phase. Each stage ends with an act that does not have a definite legal nature. As this is a particular administrative procedure, it can be concluded that it can be an administrative act or a material act of the administration. Determining the legal nature is vital to know what rights and obligations the participants in the procedure acquire after the end of the stages. At the same time, the doubts related to the legal remedies available to the participants in the procedure are removed. This paper aims to point out the characteristics of decisions made in each phase of the impact assessment procedure. Also, it shows the features of the administrative act. The administration’s material act determines the legal nature of decisions made in the EIA and tries to answer which solution would be best to adopt to remove doubts related to the impact assessment procedure.
Keywords: Environmental impact assessment (EIA), three stages of EIA, special administrative procedure, administrative act, material act of the administration
References:
Council Directive on the assessment of the effects of certain public and private projects on the environment of 27 jun 1985 (Директива Савета 85/337/ЕЕЗ), https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=CELEX%3A31985L0337 (accessed: 22.1.2022).
Convention on Environmental Impact assessment in a Transboundary Context, Espoo (Finland), of 25 February 1991, https://unece.org/fileadmin/DAM/env/eia/documents/legaltexts/Espoo_Convention_authentic_ENG.pdf (accessed: 22.1.2022).
Convention on access to information, public participation in decision – making and access to justice in environmental matters, of 25 Jun 1998, https://unece.org/DAM/env/pp/documents/cep43e.pdf (accessed: 22.1.2022).
Давинић, Марко, прир. Закон о општем управном поступку, Закон о управним споровима, Београд: Универзитет у Београду – Правни факултет, Центар за издаваштво и информисање, 2020.
Directive 2011/92/EU of the European Parliament and of the Council of 13 December 2011 on the assessment of the effects of certain public and private projects on the environment, https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?uri=celex%3A32011L0092 (accessed: 22.1.2022).
Drenovak – Ivanović, Mirjana. „Aktuelna pitanja izdavanja dozvole i procene uticaja hidroenergetskog objekta na životnu sredinu u pravu Srbije“. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu 1 (2014): 151–163.
Дреновак – Ивановић, Мирјана. „Границе примене начела предострожности у заштити животне средине: искуства домаће и упоредне праксе“. Правни живот, Удружење правника Србије (2015): 1–14.
Drenovak – Ivanovic, Mirjana. „Environmental impact assessment in Serbian legal system: current issues and prospects for revision“. Annals FLB- BELGRADE Law Review year LXIV No. 3 (2016): 126–139.
Дреновак – Ивановић, Мирјана и Сретен Ђорђевић. Практикум о праву на правну заштиту у стварима од значаја за заштиту животне средине у управном поступку и управном спору. Београд: Министарство заштите животне средине, 2018.
Закон о експопријацији Републике Србије (Службени гласник РС бр. 53/95, Службени лист СРЈ 16/2001 – одлука СУС и Службени гласник РС бр. 20/2009, 55/2013- одлука УС и 106/2016 – аутентично тумачење).
Закон о енергетици (Службени гласник РС, бр. 145/2014 и 95/2018- др. закон).
Закон о заштити животне средине (Службени гласник РС, бр. 135/2004, 36/2009, 36/2009- др. закон, 72/2009 – др. закон, 43/2011- одлука УС, 14/2016, 76/2018- др. закон и 95/2018 – др. закон).
Закон о општем управном поступку (Службени гласник РС, бр. 18/2016 и 95/2018 – аутентично тумачење).
Закон о општем управном поступку (Службени гласник РС, бр. 33/1997 – 1, бр. 31/2007 – 1, бр. 30/2010 – 140).
Закон о процени утицаја на животну средину (Службени гласник РС, бр. 135/2004 и 36/2009).
Закон о управним споровима (Службени гласник РС, бр. 111/2009).
Krbek, Ivo. Upravni akt. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Odjel za filozofiju i društvene nauke, 1957.
Лилић, Стеван, у сарадњи са Мирјаном Дреновак – Ивановић. Посебно управно право. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду, Центар за издаваштво и информисање, 2010.
Томић, Зоран Р. Опште управно право. Београд: Универзитет у Београду – Правни факултет, Центар за издаваштво и информисање, 2019.
Томић, Зоран Р. Коментар Закона о општем управном поступку. Београд: ЈП Службени гласник, 2019.
Томић, Зоран, Цуцић, Вук и Добросав Миловановић. Практикум за примену Закона о општем управном поступку. Београд: Министарство државне управе и локалне самоуправе, 2017.
Цуцић, Вук. „Унапређење правне заштите грађана у управном поступку“,Часопис за јавну политику ПОЛИС 11 (2016): 48–53.
Уредба о утврђивању листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и листе за које се може захтевати процена утицаја на животну средину (Службени гласник РС, бр. 114/2008).
Umweltverträglichkeitsprüfungsgesetz 2000, верзија од 16.03.2022. године.